Hromosom 11

Hromosom 11
Hromosom 11
	Par ljudskih hromosoma 11 nakon G-pruganja.; Jedan je od majke, drugi od oca
	Par ljudskih hromosoma 11 u kariogramu muškarca
Karakteristike
Dužina (bp)	135,086,622 bp; (GRCh38)
Br. gena	1.224 (CCDS)
Vrsta	Autosom
Pozicija centromere	Submetacentrik; (53,4 Mbp)
Kompletan spisak gena
CCDS	Spisak gena
HGNC	Spisak gena
UniProt	Spisak gena
NCBI	Spisak gena
Vanjski preglednici karata
Ensembl	Hromosom 11
Entrez	Hromosom 11
NCBI	Hromosom 11
UCSC	Hromosom 11
Potpune DNK sekvence
RefSeq	NC_000011 (FASTA)
GenBank	CM000673 (FASTA)

Hromosom 11 je autosom i jedan od i23 para hromosoma u ljudskoj garnituri.Osobe normalno imaju po dvije njegove kopije. Prema položaju centromere ,pripada kategoriji submeracentričnih hromosoma. Sadrži oko 134,5 miliona baznih parova (gradivnih elemenata DNK) , a predstavlja 4 – 4,5 % ukupne količine DNK u ćeliji. Ovaj hromosom je jedan od najbogatijih genima u ljudskom genom, pa i onima koji su u vezi sa određenim bolestima. Identifikacija gena na svakom hromosomu jr veoma aktivno područje genetičkih istraživanja. Zato se i procjene broja lokusa na svakom od njih , zavisno od pristupa, međusobno mogu razlikovati. Hromosom 11 sadrži 1.300 – 1.700 gena .

Dosadašnje studije na hromosomu 11 pokazuju 11,6 gena po baznom paru za 1.524 protein-kodirajućih gena i 765 pseudogena .^[3] Više od 40% od 856 olfaktorno-receptornih genes u genomu čovjeka je locirano u 28 pojedinačnim i multi-genskim klasterima duž ovog hromosoma.

^ "Human Genome Assembly GRCh38 - Genome Reference Consortium". National Center for Biotechnology Information (jezik: engleski). 24. 12. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2017.
^ Tom Strachan; Andrew Read (2 April 2010). Human Molecular Genetics. Garland Science. str. 45. ISBN 978-1-136-84407-2.
^ Taylor TD, Noguchi H, Totoki Y, Toyoda A, Kuroki Y, Dewar K, Lloyd C, Itoh T, Takeda T, Kim DW, She X, Barlow KF, Bloom T, Bruford E, Chang JL, Cuomo CA, Eichler E, FitzGerald MG, Jaffe DB, LaButti K, Nicol R, Park HS, Seaman C, Sougnez C, Yang X, Zimmer AR, Zody MC, Birren BW, Nusbaum C, Fujiyama A, Hattori M, Rogers J, Lander ES, Sakaki Y (2006). "Human chromosome 11 DNA sequence and analysis including novel gene identification". Nature. 440 (7083): 497–500. doi:10.1038/nature04632. PMID 16554811.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[National_Center_for_Biotechnology_Information_2017-1] "Human Genome Assembly GRCh38 - Genome Reference Consortium". National Center for Biotechnology Information (jezik: engleski). 24. 12. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2017.

[StrachanRead2010-2] Tom Strachan; Andrew Read (2 April 2010). Human Molecular Genetics. Garland Science. str. 45. ISBN 978-1-136-84407-2.

[3] Taylor TD, Noguchi H, Totoki Y, Toyoda A, Kuroki Y, Dewar K, Lloyd C, Itoh T, Takeda T, Kim DW, She X, Barlow KF, Bloom T, Bruford E, Chang JL, Cuomo CA, Eichler E, FitzGerald MG, Jaffe DB, LaButti K, Nicol R, Park HS, Seaman C, Sougnez C, Yang X, Zimmer AR, Zody MC, Birren BW, Nusbaum C, Fujiyama A, Hattori M, Rogers J, Lander ES, Sakaki Y (2006). "Human chromosome 11 DNA sequence and analysis including novel gene identification". Nature. 440 (7083): 497–500. doi:10.1038/nature04632. PMID 16554811.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[1]

[2]

[3]